Finansije i Osiguranje - Srbija

Srbija i dalje kupuje zlato

Srbija je kupovala zlato 27 meseci uzastopno, navodi Forbs Srbija.

Pre toga, u periodu od februara 2019. do avgusta 2022. godine Srbija je imala još duži niz redovne kupovine – čak 43 meseca.

Tada je u rezerve dodavala najčešće po 100 do 200 kilograma, navodi Forbs ističući kako podaci pokazuju da je i sa manjim prekidima, centralna banka Srbije redovno na strani kupovine još od početka 2012. godine.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su kupile manje zlata u januaru u odnosu na mesečni prosek tokom prošle godine, pa je neto kupovina završila na pet tona, dok je prosek tokom 2025. godine bio 27 tona mesečno.

Geopolitička neizvesnost ostala je ključni motiv za dodatne kupovine, pa su najviše zlata kupovale banke država centralne i istočne Azije, dok su za njima bile centralne banke istočne Evrope.

Rusija je, s druge strane, bila najveći prodavac zlata, tako da je u januaru prodala devet tona, pokazuju podaci.

Posle Rusije, najveći prodavac je Bugarska koja je prebacila deo zlatnih rezervi Evropskoj centralnoj banci u okviru procesa prelaska na evro, čime je smanjila udeo nacionalnih rezervi zlata za 1,9 tona.

Sjedinjene Države i u januaru 2026. godine ostaju najveći posednik zlata među centralnim bankama i drže 8.133 tona, što čini čak 84,2 odsto rezervi zlata.

Nemačka ima 3.350 tona zlata, Italija i Francuska imaju više od 2.400 tona, a Rusija i Kina više od 2.300 tona zlata.

Srbija je na 55. poziciji među 100 posmatranih zemalja sa 53,1 tonom, što je 24,1 odsto ukupnih rezervi, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato.

Zlato je za mnoge iznenađujuće reagovalo na rat u Iranu, jer mu je cena pala posle početka sukoba, a objašnjenje analitičara je da investitori „beže“ od zlata, a da više ulažu u američke državne obveznice koje ih štite od preteće inflacije.